عن عمرو بن خارجة رضي الله عنه : أن النبي صلى الله عليه وسلم خطب على ناقته وأنا تحت جِرَانِها وهي تَقْصَع بِجِرَّتِها، وإن لُعابها يَسِيل بين كتفيَّ فسمعتُه يقول: «إن الله أعطى كلِّ ذي حقٍّ حقَّه، ولا وصيَّةَ لِوارث، والولَد لِلْفِراش، وللعاهِرِ الحَجَر، ومن ادَّعى إلى غير أبِيهِ أو انْتمى إلى غير مَوَاليه رغبةً عنهم فعَلِيه لعنةُ الله، لا يَقْبَلُ الله منه صَرْفا ولا عَدْلا». المزيد
Amr b. Haridže, radijallahu 'anhu, prenosi: Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, držao je govor sa svoje kamile, a ja sam stajao ispod prednjeg dijela vrata koji je gutao hranu koju je preživala, a slina joj je curila na moja pleća. Čuo sam ga kada veli: 'Uzvišeni Allah je svakome dao njegovo pravo. Nema oporuke nasljedniku. Dijete pripada vlasniku postelje (dušeka), a onome ko počini blud neće biti dijete pripisano kao njegovo. Neka je Allahovo prokletstvo na onoga ko se pripiše nekom drugom mimo svome ocu ili tvrdi da je nekome drugo rob, a ne svojih vlasnika. On njega Allah neće primiti ni sarf (farz) ni 'adl (nafila)."
