عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رَضيَ اللهُ عنهُ:
أَنَّ رَجُلًا دَخَلَ المَسْجِدَ يَوْمَ جُمُعَةٍ مِنْ بَابٍ كَانَ نَحْوَ دَارِ القَضَاءِ، وَرَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَائِمٌ يَخْطُبُ، فَاسْتَقْبَلَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَائِمًا، ثُمَّ قَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، هَلَكَتِ الأَمْوَالُ وَانْقَطَعْتِ السُّبُلُ، فَادْعُ اللَّهَ يُغِيثُنَا، فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَدَيْهِ، ثُمَّ قَالَ: «اللَّهُمَّ أَغِثْنَا، اللَّهُمَّ أَغِثْنَا، اللَّهُمَّ أَغِثْنَا» قَالَ أَنَسٌ: وَلا وَاللَّهِ، مَا نَرَى فِي السَّمَاءِ مِنْ سَحَابٍ وَلَا قَزَعَةً، وَمَا بَيْنَنَا وَبَيْنَ سَلْعٍ مِنْ بَيْتٍ وَلَا دَارٍ، قَالَ: فَطَلَعَتْ مِنْ وَرَائِهِ سَحَابَةٌ مِثْلُ التُّرْسِ، فَلَمَّا تَوَسَّطَتِ السَّمَاءَ انْتَشَرَتْ، ثُمَّ أَمْطَرَتْ، فَلَا وَاللَّهِ، مَا رَأَيْنَا الشَّمْسَ سِتًّا، ثُمَّ دَخَلَ رَجُلٌ مِنْ ذَلِكَ البَابِ فِي الجُمُعَةِ، وَرَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَائِمٌ يَخْطُبُ، فَاسْتَقْبَلَهُ قَائِمًا، فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، هَلَكَتِ الأَمْوَالُ، وَانْقَطَعَتِ السُّبُلُ، فَادْعُ اللَّهَ يُمْسِكْهَا عَنَّا، قَالَ: فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَدَيْهِ، ثُمَّ قَالَ: «اللَّهُمَّ حَوَالَيْنَا وَلَا عَلَيْنَا، اللَّهُمَّ عَلَى الآكَامِ وَالظِّرَابِ، وَبُطُونِ الأَوْدِيَةِ، وَمَنَابِتِ الشَّجَرِ» قَالَ: فَأَقْلَعَتْ، وَخَرَجْنَا نَمْشِي فِي الشَّمْسِ، قَالَ شَرِيكٌ: سَأَلْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ: أَهُوَ الرَّجُلُ الأَوَّلُ؟ فَقَالَ: «مَا أَدْرِي».
المزيد
Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао:
Један човек је ушао у џамију у дан петка кроз врата која су била окренута према кући званој Кућа суда, док је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стајао и држао проповед. Тај човек се окренуо према Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а затим му рекао: „О, Аллахов Посланиче, имовина пропаде и путеви су прекинути, па моли Аллаха да нам подари кишу“.
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао је руке и рекао: „Аллаху мој, дај нам кишу! Аллаху мој, дај нам кишу! Аллаху мој, дај нам кишу!'' Енес каже: „Тако ми Аллаха, нисмо видели на небу ниједан облак, нити облачак. Између нас и брда Сел' није било ниједне грађевине или било какве куће која би заклањала небо.“ Тада се иза брда Сел' појавио облак као штит. Када је стигао до средине неба, раширио се и почела је падати киша. Тако ми Аллаха, сунце нисмо видели шест дана! Следећег петка, док је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стајао и држао проповед, ушао је неки човек кроз иста врата, окренуо се према Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и рекао: „О, Аллахов Посланиче, стока нам пропада и путеви су прекинути, па моли Аллаха да киша престане да пада.'' Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао је руке и рекао:„Аллаху мој, око нас је спусти, а не на нас! Аллаху мој, на брежуљке, на висоравни, у долине и на расаднике!“ Онда је киша престала падати, и изашли смо и шетали, а сунце је грејало. Шерик је рекао: „Питао сам Енеса бин Малика: ‘Да ли је то био онај исти човек?’, он је одговорио: ‘Не знам.’“
