عَنْ حُذَيْفَةَ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
كُنَّا إِذَا حَضَرْنَا مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ طَعَامًا لَمْ نَضَعْ أَيْدِيَنَا حَتَّى يَبْدَأَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَيَضَعَ يَدَهُ، وَإِنَّا حَضَرْنَا مَعَهُ مَرَّةً طَعَامًا، فَجَاءَتْ جَارِيَةٌ كَأَنَّهَا تُدْفَعُ، فَذَهَبَتْ لِتَضَعَ يَدَهَا فِي الطَّعَامِ، فَأَخَذَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِيَدِهَا، ثُمَّ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ كَأَنَّمَا يُدْفَعُ فَأَخَذَ بِيَدِهِ، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ الشَّيْطَانَ يَسْتَحِلُّ الطَّعَامَ أَنْ لَا يُذْكَرَ اسْمُ اللهِ عَلَيْهِ، وَإِنَّهُ جَاءَ بِهَذِهِ الْجَارِيَةِ لِيَسْتَحِلَّ بِهَا فَأَخَذْتُ بِيَدِهَا، فَجَاءَ بِهَذَا الْأَعْرَابِيِّ لِيَسْتَحِلَّ بِهِ فَأَخَذْتُ بِيَدِهِ، وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ، إِنَّ يَدَهُ فِي يَدِي مَعَ يَدِهَا».
المزيد
Хузејфе, радијаллаху анху, каже:
„Када бисмо били на оброку са Аллаховим Послаником, алејхисселам, нисмо пружали руке ка храни док он први не би започео. Једном приликом, када смо били са њим на оброку, дође једна девојчица као да је неко гура, и хтеде да пружи руку ка храни. Тада Аллахов Посланик ухвати њену руку. Потом дође и један бедуин, такође као да га неко гура, и он хтеде да пружи руку, па Посланик ухвати и његову руку, па рече: „Заиста шејтан сматра храну дозвољеном (за себе) ако се над њом не спомене име Аллахово. Он је довео ову девојчицу како би преко ње узео (од хране), па сам јој ухватио руку. Потом је довео овог бедуина како би преко њега узео, па сам му ухватио руку. Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, шејтанова рука је била у мојој, заједно с њиховим рукама.“
