عَنْ أَبِي مُوسَى رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ: قَامَ فِينَا رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِخَمْسِ كَلِمَاتٍ، فَقَالَ:
«إِنَّ اللهَ عَزَّ وَجَلَّ لَا يَنَامُ، وَلَا يَنْبَغِي لَهُ أَنْ يَنَامَ، يَخْفِضُ القِسْطَ وَيَرْفَعُهُ، يُرْفَعُ إِلَيْهِ عَمَلُ اللَّيْلِ قَبْلَ عَمَلِ النَّهَارِ، وَعَمَلُ النَّهَارِ قَبْلَ عَمَلِ اللَّيْلِ، حِجَابُهُ النُّورُ -وَفِي رِوَايَةٍ: النَّارُ- لَوْ كَشَفَهُ لَأَحْرَقَتْ سُبُحَاتُ وَجْهِهِ مَا انْتَهَى إِلَيْهِ بَصَرُهُ مِنْ خَلْقِهِ».
المزيد
Преноси се од Ебу Муса, Аллах био задовољан њиме, да је рекао: „Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао нам је говор од пет кратких реченица, па је рекао:
‘Заиста, Узвишени Аллах не спава, и не доликује Му да спава. Он спушта и подиже правду. Њему се уздижу дела ноћи пре дела дана, и дела дана пре дела ноћи. Његов застор је светлост, а у другом предању ватра, када би га открио, сјај Његовог лица спалио би све до чега допре Његов поглед међу Његовим створењима.’“
