عَنْ أَمِيرِ المُؤْمِنِينَ أَبِي حَفْصٍ عُمَرَ بْنِ الخَطَّابِ رضي الله عنه قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«إنَّمَا الأَعْمَالُ بِالنِّيَّاتِ، وَإِنَّمَا لِكُلِّ امْرِئٍ مَا نَوَى، فَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ إلَى اللَّهِ وَرَسُولِهِ فَهِجْرَتُهُ إلَى اللَّهِ وَرَسُولِهِ، وَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ لِدُنْيَا يُصِيبُهَا أَوْ امْرَأَةٍ يَنْكِحُهَا فَهِجْرَتُهُ إلَى مَا هَاجَرَ إلَيْهِ».
المزيد
Од вође правоверних Ебу Хафса Омера бин Ел-Хаттаба, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао: Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао:
„Заиста се дела вреднују према намерама, и заиста сваком човеку припада оно што је наумио, па ко учини хиџру у име Аллаха и Његовог Посланика, његова хиџра је у име Аллаха и Његовог Посланика. А ко учини хиџру ради неке овосветске користи или ради жене да се ожени, његова хиџра је за оно за што је наумио.“
