عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنين رَضيَ اللهُ عنها قَالَتْ:
كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَسْتَفْتِحُ الصَّلَاةَ بِالتَّكْبِيرِ، وَالقِرَاءَةِ، بِـ الحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ العَالَمِينَ، وَكَانَ إِذَا رَكَعَ لَمْ يُشْخِصْ رَأْسَهُ وَلَمْ يُصَوِّبْهُ، وَلَكِنْ بَيْنَ ذَلِكَ، وَكَانَ إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ لَمْ يَسْجُدْ حَتَّى يَسْتَوِيَ قَائِمًا، وَكَانَ إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ السَّجْدَةِ لَمْ يَسْجُدْ حَتَّى يَسْتَوِيَ جَالِسًا، وَكَانَ يَقُولُ فِي كُلِّ رَكْعَتَيْنِ التَّحِيَّةَ، وَكَانَ يَفْرِشُ رِجْلَهُ اليُسْرَى وَيَنْصِبُ رِجْلَهُ اليُمْنَى، وَكَانَ يَنْهَى عَنْ عُقْبَةِ الشَّيْطَانِ، وَيَنْهَى أَنْ يَفْتَرِشَ الرَّجُلُ ذِرَاعَيْهِ افْتِرَاشَ السَّبُعِ، وَكَانَ يَخْتِمُ الصَّلَاةَ بِالتَّسْلِيمِ.
المزيد
Аиша, мајка верника, нека је Аллах задовољан њоме, рекла је:
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, отпочињао би намаз (молитву) текбиром (речима Аллаху екбер) и учењем Ел-Фатихе: Ел-Хамду лиллахи Раббил-алемин (Хвала Аллаху, Господару свих светова). Када би ишао на руку' (прегибање), није превише подизао главу нити би је превише спуштао, већ би је држао равно и уравнотежено. Када би се подигао с рукуа, потпуно би се усправио пре него што би отишао на сеџду. А када би се подигао са прве сеџде, не би одмах отишао на другу, све док се потпуно не би исправио у седећем положају. Након свака два реката, учио би Ет-Техијјату. Када би седао, испружио би леву ногу, а подвио десну. Забрањивао је да се седи на петама као што седи ђаво, и да се на сеџди прислањају подлактице на земљу, као што то чини дивља животиња. Намаз би завршавао селамом.
