عَن ابْنِ عُمَرَ رضي الله عنهما:
أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ حَذْوَ مَنْكِبَيْهِ إِذَا افْتَتَحَ الصَّلَاةَ، وَإِذَا كَبَّرَ لِلرُّكُوعِ، وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ، رَفَعَهُمَا كَذَلِكَ أَيْضًا، وَقَالَ: «سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ، رَبَّنَا وَلَكَ الحَمْدُ»، وَكَانَ لاَ يَفْعَلُ ذَلِكَ فِي السُّجُودِ.
المزيد
Од Ибн Омера, Аллах био задовољан њиме,
се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дизао руке спрам својих рамена када би отпочињао намаз и када би изговарао текбир за прегибање на руку', а такође би спрам рамена дизао руке када би дигао своју главу с руку'а и изговарао би "Семи'аллаху ли мен хамидех, раббена ве лекел-хамд", док то није чинио приликом обављања сеџде.
