عَنْ زِرِّ بْنِ حُبَيْشٍ قَالَ:
أَتَيْتُ صَفْوَانَ بْنَ عَسَّالٍ المُرَادِيَّ، أَسْأَلُهُ عَنِ المَسْحِ عَلَى الخُفَّيْنِ، فَقَالَ: مَا جَاءَ بِكَ يَا زِرُّ؟ فَقُلْتُ: ابْتِغَاءَ العِلْمِ، فَقَالَ: إِنَّ المَلاَئِكَةَ لَتَضَعُ أَجْنِحَتَهَا لِطَالِبِ العِلْمِ؛ رِضًا بِمَا يَطْلُبُ، فَقُلْتُ: إِنَّهُ حَكَّ فِي صَدْرِي المَسْحُ عَلَى الخُفَّيْنِ بَعْدَ الغَائِطِ وَالبَوْلِ، وَكُنْتَ امْرَأً مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَجِئْتُ أَسْأَلُكَ: هَلْ سَمِعْتَهُ يَذْكُرُ فِي ذَلِكَ شَيْئًا؟ قَالَ: نَعَمْ، كَانَ يَأْمُرُنَا إِذَا كُنَّا سَفْرًا أَوْ مُسَافِرِينَ أَلَّا نَنْزِعَ خِفَافَنَا ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ وَلَيَالِيهِنَّ إِلَّا مِنْ جَنَابَةٍ، لَكِنْ مِنْ غَائِطٍ وَبَوْلٍ وَنَوْمٍ، فَقُلْتُ: هَلْ سَمِعْتَهُ يَذْكُرُ فِي الهَوَى شَيْئًا؟ قَالَ: نَعَمْ، كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي سَفَرٍ فَبَيْنَا نَحْنُ عِنْدَهُ إِذْ نَادَاهُ أَعْرَابِيٌّ بِصَوْتٍ لَهُ جَهْوَرِيٍّ: يَا مُحَمَّدُ، فَأَجَابَهُ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى نَحْوٍ مِنْ صَوْتِهِ: «هَاؤُمُ» وَقُلْنَا لَهُ: وَيْحَكَ اغْضُضْ مِنْ صَوْتِكَ، فَإِنَّكَ عِنْدَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، وَقَدْ نُهِيتَ عَنْ هَذَا، فَقَالَ: وَاللَّهِ لاَ أَغْضُضُ، قَالَ الأَعْرَابِيُّ: المَرْءُ يُحِبُّ القَوْمَ وَلَمَّا يَلْحَقْ بِهِمْ، قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «المَرْءُ مَعَ مَنْ أَحَبَّ يَوْمَ القِيَامَةِ»، فَمَا زَالَ يُحَدِّثُنَا حَتَّى ذَكَرَ بَابًا مِنْ قِبَلِ المَغْرِبِ مَسِيرَةُ عَرْضِهِ، أَوْ يَسِيرُ الرَّاكِبُ فِي عَرْضِهِ أَرْبَعِينَ أَوْ سَبْعِينَ عَامًا.
المزيد
Преноси се да је Зирр бин Хубејш рекао:
„Дошао сам код Сафвана бин Ассала ел-Мурадијја да га питам о мeсху (потирању) по мествама. Он ме угледа и упита: ‘Зашто си дошао, Зирре?’ Рекох: ‘Дошао сам жудећи за знањем.’ Он ће на то: ‘Анђели шире своја крила према ономе ко трага за знањем, због задовољства оним што тражи.’ Рекох: ‘Нешто ме копка у вези са месхом по мествама након велике и мале физиолошке потребе, а ти си Веровесников, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пратиоц. Дошао сам да те питам да ли си нешто од тога чуо од њега?’ Одговори: ‘Јесам’. ‘Када бисмо били на путу, он би нам наредио да не скидамо наше чарапе три дана и три ноћи, због велике и мале физиолошке потребе и због спавања, осим ако не постанемо нечисти (џунуб), тада би их било потребно скинути.’ Рекох: ‘Да ли си га чуо да је нешто споменуо у вези са љубављу?’
‘Јесам’, одговори он. ‘Били смо са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на једном путовању. Док смо тако били са њим, један бедуин га дозва високим, грлатим тоном: О Мухаммеде!’
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одговори му исто тако високим тоном ‘Ево ме!’
Рекосмо бедуину: ‘Тешко теби, смири тон, јер си код Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и забрањено ти је да подижеш тон у његовом присуству.’
Он рече: ‘Тако ми Аллаха, нећу га спустити!’
Бедуин затим рече: ‘Човек некога заволи, а није у стању да га у потпуности следи?’
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: ‘Човек ће на Судњем дану бити с оним кога је волео.’
Потом је наставио да нам прича све док није споменуо капију на западној страни чија је ширина, или којом јахач путује, четрдесет или седамдесет година.“
