عَنْ إِبرَاهِيمَ النَّخَعِيِّ عَنْ هَمَّامِ بنِ الحَارِثِ قَالَ:
بَالَ جَرِيرٌ، ثُمَّ تَوَضَّأَ، وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ، فَقِيلَ: تَفْعَلُ هَذَا؟ فَقَالَ: نَعَمْ، رَأَيْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَالَ، ثُمَّ تَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ. قَالَ الأَعْمَشُ: قَالَ إِبْرَاهِيمُ: كَانَ يُعْجِبُهُمْ هَذَا الحَدِيثُ؛ لِأَنَّ إِسْلَامَ جَرِيرٍ، كَانَ بَعْدَ نُزُولِ المَائِدَةِ.
المزيد
Од Ибрахима Ен-Неха'ија, се преноси, али он од Хеммама бин Ел-Хариса, који је рекао:
„Џерир је једном приликом обавио малу физиолошку потребу, затим узео абдест и потрао по својим мествама (кожним чарапама). Па му је речено: ‘Зар то чиниш?’
Он одговори: ‘Да, видео сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како је обавио малу физиолошку потребу, затим узео абдест и потрао по својим мествама.’
Рекао је Ел-А'меш: Ибрахим Ен-Неха'и је говорио: ‘Овај хадис им се свидео, јер је Џерир примио ислам након објаве кур'анског поглавља Ел-Маиде (које садржи ајет о абдесту).’“
