عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنينَ رَضِيَ اللهُ عَنْها قَالَتْ:
كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا أَمَرَهُمْ أَمَرَهُمْ مِنَ الأَعْمَالِ بِمَا يُطِيقُونَ، قَالُوا: إِنَّا لَسْنَا كَهَيْئَتِكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِنَّ اللَّهَ قَدْ غَفَرَ لَكَ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِكَ وَمَا تَأَخَّرَ، فَيَغْضَبُ حَتَّى يُعْرَفَ الغَضَبُ فِي وَجْهِهِ، ثُمَّ يَقُولُ: «إِنَّ أَتْقَاكُمْ وَأَعْلَمَكُمْ بِاللَّهِ أَنَا».
المزيد
Od Aiše, majka pravovjernih, radijallahu anha, prenosi se da je rekla:
"Kada bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nešto naređivao ashabima, naređivao bi im djela koja mogu podnijeti. Oni bi govorili: 'Mi nismo kao ti, Allahov Poslaniče; Allah je tebi već oprostio ono što je bilo od grijeha i ono što će biti.' On bi se naljutio, tako da bi se ljutnja vidjela na njegovom licu, a zatim bi rekao: 'Zaista sam ja najbogobojazniji i najznaniji od vas o Allahu.'"
