عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنينَ رَضِيَ اللهُ عَنْها قَالَتْ:
كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا أَمَرَهُمْ أَمَرَهُمْ مِنَ الأَعْمَالِ بِمَا يُطِيقُونَ، قَالُوا: إِنَّا لَسْنَا كَهَيْئَتِكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِنَّ اللَّهَ قَدْ غَفَرَ لَكَ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِكَ وَمَا تَأَخَّرَ، فَيَغْضَبُ حَتَّى يُعْرَفَ الغَضَبُ فِي وَجْهِهِ، ثُمَّ يَقُولُ: «إِنَّ أَتْقَاكُمْ وَأَعْلَمَكُمْ بِاللَّهِ أَنَا».
المزيد
Аиша, мајка правоверних, Аллах био задовољан њоме, је рекла:
Када би Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наређивао својим следбеницима неко дело, наређивао би им само оно што су били у стању да изврше.
Али они би рекли: ‘Ми нисмо као ти, о Аллахов Посланичe! Аллах ти је већ опростио твоје претходне и будуће грехе.’
Тада би се он наљутио, тако да би се љутња видела на његовом лицу, па би рекао: „Заиста сам ја онај који се највише боји Аллаха и који Га најбоље познаје!“
