„Џибрил ми није престајао опоручивати да се добро опходим према комшији све док нисам помислио да ће га учинити једним од наследника.”
Аллаха ми, ако Аллах да, ја се заиста нећу заклети, а да се, кад видим да је нешто друго боље од ње, нећу искупити за своју заклетву и урадити оно што је боље.“
‘Ко жели да га Аллах избави од невоља на Судњем дану, нека олакша (отплату дуга) ономе ко је у тешкој ситуацији или нека му опрости дуг.’“
„Сребро за злато је камата, осим на лицу места (из руке у руку); пшеница за пшеницу је камата, осим на лицу места; јечам за јечам је камата осим на лицу места, и датуле за датуле је камата, осим на лицу места.“’
„Сваком ко поседује злато и сребро, за које не издвоји зекат, на Судњем дану ће се припремити то злато и сребро у виду плоче
„Када човек умре, прекидају му се дела, осим три: трајне садаке коју је дао, корисног знања којег је оставио или доброг детета које дови за њега.“
„Аллахов Посланиче, Умму Са'д је преселила. Која је садака најбоља?“ „Вода“, одговори Посланик. Са'д је потом ископао бунар, те је казао: „Ово је за Умму Са'д.“
„Да неко од вас узме своје уже, па оде и донесе сноп дрва на леђима, затим га прода и тако се сачува просјачења, боље му је него да тражи од људи, да ли ће му дати или ускратити.“
„Није исправно да муслиман који има нешто што треба опоручити проведе три ноћи, а да његова опорука није код њега записана.“
„Ко одузме право муслимана лажно се заклињући, Аллах ће му Ватру учинити обавезном казном и забранити му улазак у Рај.“ Човек га је упитао: „Чак и ако је нешто безначајно, о Аллахов Посланиче?“ Он је одговорио: „Чак и ако је то грана (арак) дрвета.“
„Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује!“ Речено је: „Ко, о Аллахов Посланиче?“ Рекао је: „Онај чији комшија није сигуран од његове штете.“
‘Злато за злато, сребро за сребро, пшеница за пшеницу, јечам за јечам, урме за урме и со за со, у једнаким количинама, из руке у руку. А ако су ове врсте различите, продајте како желите (количински), али из руке у руку.’“
