عَنْ عُقْبَةَ بْنَ عَامِرٍ الْجُهَنِيَّ رضي الله عنه قَالَ:
ثَلَاثُ سَاعَاتٍ كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَنْهَانَا أَنْ نُصَلِّيَ فِيهِنَّ، أَوْ أَنْ نَقْبُرَ فِيهِنَّ مَوْتَانَا: حِينَ تَطْلُعُ الشَّمْسُ بَازِغَةً حَتَّى تَرْتَفِعَ، وَحِينَ يَقُومُ قَائِمُ الظَّهِيرَةِ حَتَّى تَمِيلَ الشَّمْسُ، وَحِينَ تَضَيَّفُ الشَّمْسُ لِلْغُرُوبِ حَتَّى تَغْرُبَ.
المزيد
Од Укбе ибн Амера Ел-Џухенија, радијаллаху анху, преноси се да је рекао:
„Три су времена у којима нам је Божији Посланик, мир и благослов Божији нека су над њим, забрањивао да клањамо или да сахрањујемо наше умрле: када Сунце излази и почиње да се уздиже, све док се не подигне (изнад хоризонта); затим када се сенка умири у зениту, све док Сунце не почне да се помера; и када Сунце почне да се нагиње ка заласку, све док не зађе.“
