1. Почетна страница
  2. Категорија
  3. Акида (наука о веровању)

Хадис „Радите добро колико можете и будите умерени и истрајни, и знајте да се нико од вас неће спасти (паклене казне) својим делима.“ Његови пријатељи су упитали: „Зар ни ти, Божији Посланиче?“ Он је одговорио: „Ни ја, осим ако ме Аллах, из Своје доброте, обаспе Својом милошћу.“

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«قَارِبُوا وَسَدِّدُوا، وَاعْلَمُوا أَنَّهُ لَنْ يَنْجُوَ أَحَدٌ مِنْكُمْ بِعَمَلِهِ» قَالُوا: يَا رَسُولَ اللهِ وَلَا أَنْتَ؟ قَالَ: «وَلَا أَنَا، إِلَّا أَنْ يَتَغَمَّدَنِيَ اللهُ بِرَحْمَةٍ مِنْهُ وَفَضْلٍ».

Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Радите добро колико можете и будите умерени и истрајни, и знајте да се нико од вас неће спасти (паклене казне) својим делима.“ Његови пријатељи су упитали: „Зар ни ти, Божији Посланиче?“ Он је одговорио: „Ни ја, осим ако ме Аллах, из Своје доброте, обаспе Својом милошћу.“

صحيح متفق عليه صحيح مسلم - 2816

Коментар

Посланик, мир и Божији благослови нека су на њега, подстиче своје другове да раде и да се боје Аллаха колико год могу, без претераности и немарности. Саветује их да у свом раду теже исправности, искрено ради Аллаха и следећи суннет, како би њихова дела била примљена и постала разлог да их обаспе Божија милост.
Затим их је обавестио да никога од вас неће спасити само његова дела; већ је неопходна Божија милост.
Рекли су: „Чак ни ти, о Божији Посланиче, твоја дела те неће спасити, упркос њиховој величини?“
Па је Посланик рекао: „Чак ни ја, осим ако ме Аллах обухвати Својом милошћу и добротом.“

Користи хадиса

  1. Имам Ен-Невеви је рекао: „(سددوا وقاربوا): Тражите исправност и радите на томе. Ако нисте у стању да је потпуно постигнете, онда јој се што више приближите. Исправност значи постићи прави пут, који је између претераности и немарности. Не претеретерујте, нити занемарујте своје обавезе.“
  2. Ибн Баз је рекао: „Добра дела су разлог за улазак у Рај, као што су зла дела разлог за улазак у Пакао. Хадис (речи Посланика) указује да њихов улазак у Рај није само због њихових дела, већ је неопходна Божија опрост и милост. Њихова дела су разлог, али оно што је то омогућило јесте Божија милост и опрост.“
  3. Човек не треба да се обмане и да се поноси својим делима, ма колико велика она била, јер је Божије право веће од човекових дела. Зато је неопходно да човек истовремено осећа и страх и наду.
  4. Божија доброта и милост према Његовим робовима је већа од њихових дела.
  5. Добра дела су разлог за улазак у Рај, али коначни успех у томе постиже се искључиво Божијом добротом и милошћу.
  6. Ел-Кирмани је рекао: „Ако сви људи улазе у рај само Божијом милошћу, онда је разлог што је Посланик овде посебно споменут то што ако њему коме је загарантован улазак у Рај има потребу за Аллаховом милошћу онда су други још потребнији.“
  7. Ен-Невеви каже: „Значење Аллахових речи: 'Уђите у Рај због онога што сте радили.' (Ен-Нахл, 32.) и 'Ово је Рај који вам је дат због онога што сте радили.' (Ез-Зухруф, 72.), и сличних ајета који указују на то да се у рај улази због дела јесте да је разлог уласка у Рај добра дела, али је човек Аллаховом милошћу упућен да чини та добра, да у нјима буде искрен и да му она буду примљена. Стога је исправно рећи да нико не улази у Рај само због дела, што је значење хадиса, али је такође исправно рећи да улази због својих дела, односно као последица тих дела, која су сама по себи део Божије милости."
  8. Ибнул-Џевзи је навео четири одговора у вези с овом темом: 1. Успех у чињењу добрих дела је из Божије милости, и да није било Божије претходне милости, не би било ни веровања, ни добрих дела којима се постиже спасење. 2. Добра дела припадају његовом Господару, па све што му се од награде подари је Божија доброта и великодушност. 3. У неким хадисима се наводи да је сам улазак у рај Божијом милошћу, док се степен награде у рају дели према делима. 4. Добра дела су чињена у ограниченом времену, док је награда вечна и непрестана, па је таква бескрајна награда дар Божије доброте, а не надокнада само за дела.
  9. Ер-Рафи'и је рекао: „Онај који чини добра дела не треба да се ослања на своја дела у тражењу спасења и постизању степена у Рају, јер је та дела учинио само уз Божију помоћ, а грехе је оставио захваљујући Божијој заштити. Све је то резултат Божије доброте и милости.“

Преглед превода

50 Језик
EN English الإنجليزية
UR اردو الأوردية
ES Español الإسبانية
ID Indonesia الإندونيسية
BN বাংলা البنغالية
TR Türkçe التركية
RU Русский الروسية
BS Bosanski البوسنية
SI සිංහල السنهالية
HI हिन्दी الهندية
ZH 中文 الصينية
FA فارسی الفارسية
VI Tiếng Việt الفيتنامية
TL Tagalog تجالوج
KU Kurdî الكردية
HA Hausa الهوسا
PT Português البرتغالية
ML മലയാളം المليالم
TE తెలుగు التلغو
SW Kiswahili السواحيلية
TA தமிழ் التاميلية
MY မြန်မာ البورمية
TH ไทย التايلندية
DE Deutsch الألمانية
PS پښتو بشتو
AS অসমীয়া الأسامية
SQ Shqip الألبانية
SV Svenska السويدية
AM አማርኛ الأمهرية
NL Nederlands الهولندية
GU ગુજરાતી الغوجاراتية
NE नेपाली النيبالية
YO Yorùbá اليوروبا
LT Lietuvių الليتوانية
PRS دری الدرية
TG тоҷикӣ الطاجيكية
RW Kinyarwanda الكينياروندا
RO Română الرومانية
HU Magyar المجرية
MOS Moore الموري
MG Malagasy المالاجاشية
OM Oromoo الأورومو
KN ಕನ್ನಡ الكانادا
WO Wolof الولوف
UK Українська الأوكرانية
KA ქართული الجورجية
MK Македонски المقدونية
KM ភាសាខ្មែរ الخميرية
PA ਪੰਜਾਬੀ البنجابية
MR मराठी الماراثية