عَنْ عَمَّارِ بنِ ياسِرٍ رضي الله عنه قال:
بَعَثَنِي رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي حَاجَةٍ، فَأَجْنَبْتُ فَلَمْ أَجِدِ الْمَاءَ، فَتَمَرَّغْتُ فِي الصَّعِيدِ كَمَا تَمَرَّغُ الدَّابَّةُ ثُمَّ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ: «إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيكَ أَنْ تَقُولَ بِيَدَيْكَ هَكَذَا» ثُمَّ ضَرَبَ بِيَدَيْهِ الْأَرْضَ ضَرْبَةً وَاحِدَةً، ثُمَّ مَسَحَ الشِّمَالَ عَلَى الْيَمِينِ، وَظَاهِرَ كَفَّيْهِ وَوَجْهَهُ.
المزيد
Аммар бин Јасир, Аллах био задовољан њиме, је рекао:
"Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ме је послао да обавим нешто. Oџунупио сам се и будући да нисам имао воде, легао сам на земљу и ваљао се као што се ваља животиња. Када сам се вратио испричао сам Аллаховом Посланику па ми он рече: ‘Било ти је довољно овако’, па је дотакао својим длановима земљу једанпут, те је левом руком потрао по десној, а затим вањске делове шака и на крају је потрао лице.“
