عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ رَضيَ اللهُ عنهُما:
أَنَّ أُمَّهُ بِنْتَ رَوَاحَةَ سَأَلَتْ أَبَاهُ بَعْضَ الْمَوْهِبَةِ مِنْ مَالِهِ لِابْنِهَا، فَالْتَوَى بِهَا سَنَةً ثُمَّ بَدَا لَهُ، فَقَالَتْ: لَا أَرْضَى حَتَّى تُشْهِدَ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى مَا وَهَبْتَ لِابْنِي، فَأَخَذَ أَبِي بِيَدِي وَأَنَا يَوْمَئِذٍ غُلَامٌ، فَأَتَى رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللهِ، إِنَّ أُمَّ هَذَا بِنْتَ رَوَاحَةَ أَعْجَبَهَا أَنْ أُشْهِدَكَ عَلَى الَّذِي وَهَبْتُ لِابْنِهَا، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «يَا بَشِيرُ، أَلَكَ وَلَدٌ سِوَى هَذَا؟» قَالَ: نَعَمْ، فَقَالَ: «أَكُلَّهُمْ وَهَبْتَ لَهُ مِثْلَ هَذَا؟» قَالَ: لَا، قَالَ: «فَلَا تُشْهِدْنِي إِذن، فَإِنِّي لَا أَشْهَدُ عَلَى جَوْرٍ»، ولِمُسْلِمٍ: «فَأَشْهِدْ عَلَى هَذَا غَيْرِي».
المزيد
Од Ну'мана ибн Бешира, нека је Аллах задовољан њима двојицом
се преноси да је његова мајка, кћерка Ревахе, затражила од његовог оца да одвоји део свог имања за њеног сина. Он је оклевао и одложио испуњење њеног захтева на годину дана, а затим је одлучио да удовољи њеној молби. Тада је рекла: „Нећу бити задовољна док не позовеш Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, да посведочи оно што си даровао мом сину.“ Отац ме је узео за руку, а ја сам тада био дечак, и отишао до Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, и рекао: „О Аллахов Посланиче, мајка овог дечака, кћерка Рувахе, жели да те позовем да посведочиш оно што сам даровао њеном сину.“ Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, упитао је: „О Бешире, имаш ли још деце осим овога?“ Рекао је: „Да.“ Посланик је тада упитао: „Јеси ли свима њима даровао као овоме?“ Рекао је: „Не.“ Посланик је рекао: „Онда ме немој позивати да сведочим, јер не сведочим на неправду.“ А у верзији коју бележи Муслим: „Зовни неког другог да ти сведочи.“
