عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنينَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا قَالَتْ:
مَا صَلَّى النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ صَلاَةً بَعْدَ أَنْ نَزَلَتْ عَلَيْهِ: {إِذَا جَاءَ نَصْرُ اللَّهِ وَالفَتْحُ} [النصر: 1] إِلَّا يَقُولُ فِيهَا: «سُبْحَانَكَ رَبَّنَا وَبِحَمْدِكَ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي».
وعَنْها قَالَتْ: كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُكْثِرُ أَنْ يَقُولَ فِي رُكُوعِهِ وَسُجُودِهِ: «سُبْحَانَكَ اللهُمَّ رَبَّنَا وَبِحَمْدِكَ، اللهُمَّ اغْفِرْ لِي» يَتَأَوَّلُ الْقُرْآنَ.
المزيد
Аиша, мајка верника, нека је Аллах задовољан њоме, рекла је:
„Након што је објављена сура ‘Када дође помоћ Аллахова и победа’ (Ен-Наср, 1), Аллахов Посланик, алејхисселам, није обавио ниједан намаз, а да није у њему говорио:
Субханекаллахумме раббена
ве би хамдикаллахумме-гфирли -
‘Узвишен си Ти, наш Господару, и хвала Теби. Аллаху, опрости ми.’“ Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, такође је рекла: „Аллахов Посланик, алејхисселам, је често говорио на руку'у и у сеџди: ‘Слављен си Ти, Аллаху, наш Господару, и хвала Теби. Аллаху, опрости ми.’ На тај начин је примењивао оно што му је објављено у Кур'ану.“
