عَن أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، قَالَ:
«لاَ يَقُلْ أَحَدُكُمْ: اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي إِنْ شِئْتَ، ارْحَمْنِي إِنْ شِئْتَ، ارْزُقْنِي إِنْ شِئْتَ، وَليَعْزِمْ مَسْأَلَتَهُ، إِنَّهُ يَفْعَلُ مَا يَشَاءُ، لاَ مُكْرِهَ لَهُ».
ولمسلم: «وَلَكِنْ لِيَعْزِمِ الْمَسْأَلَةَ وَلْيُعَظِّمِ الرَّغْبَةَ، فَإِنَّ اللهَ لَا يَتَعَاظَمُهُ شَيْءٌ أَعْطَاهُ».
المزيد
Ебу Хурејра, радијаллаху анху, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао:
„Нека нико од вас не каже: ‘Аллаху, опрости ми ако хоћеш, смилуј ми се ако хоћеш, опскрби ме ако хоћеш.’ Нека буде одлучан у својој молби, јер Аллах чини оно што хоће, и нема никога ко Га може присилити.“ А у верзији коју бележи Муслим стоји: „Нека буде одлучан у својој молби уз јаку жељу, јер Аллаху ништа није тешко.“
