عن أَبي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه:
أنه كَانَ يُكَبِّرُ فِي كُلِّ صَلَاةٍ مِنَ الْمَكْتُوبَةِ وَغَيْرِهَا، فِي رَمَضَانَ وَغَيْرِهِ، فَيُكَبِّرُ حِينَ يَقُومُ، ثُمَّ يُكَبِّرُ حِينَ يَرْكَعُ، ثُمَّ يَقُولُ: سَمِعَ اللهُ لِمَنْ حَمِدَهُ، ثُمَّ يَقُولُ: رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ، قَبْلَ أَنْ يَسْجُدَ، ثُمَّ يَقُولُ: اللهُ أَكْبَرُ حِينَ يَهْوِي سَاجِدًا، ثُمَّ يُكَبِّرُ حِينَ يَرْفَعُ رَأْسَهُ مِنَ السُّجُودِ، ثُمَّ يُكَبِّرُ حِينَ يَسْجُدُ، ثُمَّ يُكَبِّرُ حِينَ يَرْفَعُ رَأْسَهُ مِنَ السُّجُودِ، ثُمَّ يُكَبِّرُ حِينَ يَقُومُ مِنَ الْجُلُوسِ فِي الِاثْنَتَيْنِ، وَيَفْعَلُ ذَلِكَ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ، حَتَّى يَفْرُغَ مِنَ الصَّلَاةِ، ثُمَّ يَقُولُ حِينَ يَنْصَرِفُ: وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ، إِنِّي لَأَقْرَبُكُمْ شَبَهًا بِصَلَاةِ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، إِنْ كَانَتْ هَذِهِ لَصَلَاتَهُ حَتَّى فَارَقَ الدُّنْيَا.
المزيد
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси
да је изговарао текбир у сваком обавезном и добровољном намазу за време рамазана и ван рамазана. Изговарао би текбир када би хтео ступити у намаз. Изговарао би га када би се сагињао на руку', потом говорио "Семи' Аллаху ли мен хамидех “, а пре него би се спустио на сеџду изговарао би "Раббена ве лекел-хамд“. Када би се спуштао на сеџду, изговарао је "Аллаху екбер “, и када би дизао своју главу са сеџде. Изговарао би текбир када би чинио и другу сеџду, а изговараше га када би дизао своју главу са те сеџде. Изговарао је текбир и када је устајао са седења иза другог реката. Тако је чинио на сваком рекату док не би завршио намаз. Када би завршио с намазом, рекао би: "Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, ја најсличније Веровеснику обављам намаз међу вама. Такав је стварно био његов намаз све док се није растао с овим светом.“
