عن أبي هريرة رضي الله عنه قال:
أَتَى النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَجُلٌ أَعْمَى، فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللهِ، إِنَّهُ لَيْسَ لِي قَائِدٌ يَقُودُنِي إِلَى الْمَسْجِدِ، فَسَأَلَ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ يُرَخِّصَ لَهُ فَيُصَلِّيَ فِي بَيْتِهِ، فَرَخَّصَ لَهُ، فَلَمَّا وَلَّى دَعَاهُ، فَقَالَ: «هَلْ تَسْمَعُ النِّدَاءَ بِالصَّلَاةِ؟» فَقَالَ: نَعَمْ، قَالَ: «فَأَجِبْ».
المزيد
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, је рекао:
"Дошао је неки слепи човек Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и рекао му да нема водича који ће га водити у џамију те је тражио да му дадне олакшицу да клања у кући па му је дозволио. Међутим, чим се окренуо Посланик га је позвао и упитао: ‘Да ли ти чујеш езан?’Након што му је потврдно одговорио, Посланик му рече: ‘Онда се одазови.’“
