عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المؤْمنينَ رَضيَ اللهُ عنها قَالَت:
دَخَلَتْ هِنْدٌ بِنْتُ عُتْبَةَ امْرَأَةُ أَبِي سُفْيَانَ عَلَى رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَتْ: يَا رَسُولَ اللهِ، إِنَّ أَبَا سُفْيَانَ رَجُلٌ شَحِيحٌ، لَا يُعْطِينِي مِنَ النَّفَقَةِ مَا يَكْفِينِي وَيَكْفِي بَنِيَّ إِلَّا مَا أَخَذْتُ مِنْ مَالِهِ بِغَيْرِ عِلْمِهِ، فَهَلْ عَلَيَّ فِي ذَلِكَ مِنْ جُنَاحٍ؟ فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «خُذِي مِنْ مَالِهِ بِالْمَعْرُوفِ مَا يَكْفِيكِ وَيَكْفِي بَنِيكِ».
المزيد
Аиша, нека је Аллах задовољан њом, казује:
„Хинд бинт Утба, супруга Ебу Суфијана, дошла је Посланику, алејхисселам, и рекла: ‘О Божији Посланиче, Ебу Суфијан је шкрт човек. Не даје ми довољно средстава које би било довољно за мене и моју децу, осим онога што узмем од његовог иметка без његовог знања. Да ли сам због тога грешна?’
Посланик, алејхисселам, рекао је:
‘Узми из његовог иметка онолико колико је обичај, онолико колико ти је потребно за тебе и твоју децу.’“
