عَن أَبِي بُرْدَةَ بْنِ أَبِي مُوسَى رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ:
وَجِعَ أَبُو مُوسَى وَجَعًا شَدِيدًا، فَغُشِيَ عَلَيْهِ وَرَأْسُهُ فِي حَجْرِ امْرَأَةٍ مِنْ أَهْلِهِ، فَلَمْ يَسْتَطِعْ أَنْ يَرُدَّ عَلَيْهَا شَيْئًا، فَلَمَّا أَفَاقَ، قَالَ: أَنَا بَرِيءٌ مِمَّنْ بَرِئَ مِنْهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَرِئَ مِنَ الصَّالِقَةِ وَالحَالِقَةِ وَالشَّاقَّةِ.
المزيد
Ебу Бурде ибн Еби Муса, радијаллаху анху, преноси:
„Ебу Муса је имао јаке болове и пао је у несвест, док му је глава била у крилу једне жене из његове породице, а није могао да јој одговори ни на шта. Када се повратио, рекао је: ‘Ја сам чист од онога од чега се и Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио. Заиста се Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио од оних који наричу, који обрију главу и који цепају своју одећу у знак жалости.’“
