عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ صُرَدٍ رضي الله عنه قَالَ:
كُنْتُ جَالِسًا مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَرَجُلاَنِ يَسْتَبَّانِ، فَأَحَدُهُمَا احْمَرَّ وَجْهُهُ، وَانْتَفَخَتْ أَوْدَاجُهُ، فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنِّي لَأَعْلَمُ كَلِمَةً لَوْ قَالَهَا ذَهَبَ عَنْهُ مَا يَجِدُ، لَوْ قَالَ: أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنَ الشَّيْطَانِ، ذَهَبَ عَنْهُ مَا يَجِدُ» فَقَالُوا لَهُ: إِنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «تَعَوَّذْ بِاللَّهِ مِنَ الشَّيْطَانِ»، فَقَالَ: وَهَلْ بِي جُنُونٌ؟
المزيد
Сулејман ибн Суред, нека је Аллах задовољан њимe, је казао:
„Седео сам са Веровесником, мир и благослов Божији нека су на њега, док су се двојица људи међусобно вређала. Једном од њих је лице поцрвенело, а вратне жиле су му се надуле. Тада је Веровесник, мир и благослов Божији нека су на њега, рекао: 'Знам једну реч због које би, када би је изговорио, нестало оно што осећа. Када би рекао: ‘Е'узу биллахи минеш-шејтанир-раџим (Тражим заштиту код Аллаха од проклетог шejтана), нестало би оно што осећа.’ Тада су му рекли: ‘Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, каже да тражиш заштиту код Аллаха од шejтана.’ Па је рекао: 'Зар сам ја луд?'“
