عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«لَقِيتُ إِبْرَاهِيمَ لَيْلَةَ أُسْرِيَ بِي فَقَالَ: يَا مُحَمَّدُ، أَقْرِئْ أُمَّتَكَ مِنِّي السَّلاَمَ، وَأَخْبِرْهُمْ أَنَّ الجَنَّةَ طَيِّبَةُ التُّرْبَةِ عَذْبَةُ الْمَاءِ، وَأَنَّهَا قِيعَانٌ، وَأَنَّ غِرَاسَهَا سُبْحَانَ اللهِ وَالحَمْدُ لِلَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَاللَّهُ أَكْبَرُ».
المزيد
Од Ибн Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„У ноћи мога исра'а (ноћног путовања) сусрео сам Абрахама, нека је Аллахов мир на њега, и он ми је рекао: ‘О Мухаммеде, пренеси од мене селам своме уммету, и обавести га да је у Џеннету добра и лепа земља, питка вода; да је он пространа низија, и да је његово семење (којим се сеје): ‘Субханаллахи, вел-хамду лиллахи, ве ла илахе иллаллаху, валлаху екбер.’“ (Слављен нека је Аллах, сва хвала припада Аллаху, нема истинског Бога, осим Аллаха и Аллах је највећи).
