عَنْ أَبِي حَازِمٍ قَالَ: قَاعَدْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ رضي الله عنه خَمْسَ سِنِينَ، فَسَمِعْتُهُ يُحَدِّثُ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، قَالَ:
«كَانَتْ بَنُو إِسْرَائِيلَ تَسُوسُهُمُ الأَنْبِيَاءُ، كُلَّمَا هَلَكَ نَبِيٌّ خَلَفَهُ نَبِيٌّ، وَإِنَّهُ لاَ نَبِيَّ بَعْدِي، وَسَيَكُونُ خُلَفَاءُ فَيَكْثُرُونَ» قَالُوا: فَمَا تَأْمُرُنَا؟ قَالَ: «فُوا بِبَيْعَةِ الأَوَّلِ فَالأَوَّلِ، أَعْطُوهُمْ حَقَّهُمْ، فَإِنَّ اللَّهَ سَائِلُهُمْ عَمَّا اسْتَرْعَاهُمْ».
المزيد
Ебу Хазим је рекао: „Дружио сам се са Ебу Хурејром, радијаллаху анху, пет година и чуо сам га како преноси од Аллаховог Посланика, алејхисселам, да је рекао:
‘Исраилићанима су управљали њихови веровесници. Кад год би умро један, наследио би га други. А заиста, нема веровесника после мене, али ће бити халифа, и биће их много.’ Рекли су: ‘Шта нам заповедаш?’ Рекао је: ‘Испуните присегу првоме па затим следећем. Дајте им њихово право, а Аллах ће тражити одговорност од њих за оно што им је поверено.’“
