عَنْ أَبِي سَعِيدٍ رضي الله عنه أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«مَا مِنْ مُسْلِمٍ يَدْعُو بِدَعْوَةٍ لَيْسَ فِيهَا إِثْمٌ، وَلَا قَطِيعَةُ رَحِمٍ، إِلَّا أَعْطَاهُ اللهُ بِهَا إِحْدَى ثَلَاثٍ: إِمَّا أَنْ تُعَجَّلَ لَهُ دَعْوَتُهُ، وَإِمَّا أَنْ يَدَّخِرَهَا لَهُ فِي الْآخِرَةِ، وَإِمَّا أَنْ يَصْرِفَ عَنْهُ مِنَ السُّوءِ مِثْلَهَا» قَالُوا: إِذنْ نُكْثِرُ، قَالَ: «اللهُ أَكْثَرُ».
المزيد
Eбу Сeид, радијаллаху анху, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао:
„Ниједан муслиман не упути дову у којој нема греха или кидања породичних веза, а да му Аллах не да једно од троје: или ће му убрзати одговор на његову дову, или ће је сачувати за Ахирет, или ће од њега отклонити зло у складу с његовом довом.“ Рекли су: „Онда ћемо често упућивати дове.“ Посланик је рекао: „Аллах даје још више.“
