عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضيَ اللهُ عنهما أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَقُولُ:
«اللهُمَّ لَكَ أَسْلَمْتُ، وَبِكَ آمَنْتُ، وَعَلَيْكَ تَوَكَّلْتُ، وَإِلَيْكَ أَنَبْتُ، وَبِكَ خَاصَمْتُ، اللهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِعِزَّتِكَ، لَا إِلَهَ إِلَّا أَنْتَ أَنْ تُضِلَّنِي، أَنْتَ الْحَيُّ الَّذِي لَا يَمُوتُ، وَالْجِنُّ وَالْإِنْسُ يَمُوتُونَ».
المزيد
Од Абдуллаха сина Аббасовог, нека је Аллах задовољан њима, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, говорио:
„Аллахумме леке еслемту, ве бике аменту, ве алејке тевеккелту, ве илејке енебту, ве бике хасамту. Аллахумме инни еузу би-иззетике, ла илахе илла енте, ен тудиллени. Ентел-Хајјул-лези ла јемуту, вел-џинну вел-инсу јемутуне.“
„Аллаху, Теби се покоравам, у Тебе верујем, у Тебе се уздам, Теби се враћам и само се у име Твоје парничим; Аллаху мој, утичем се Твојим достојанством и снагом, нема другог бога осим Тебе, од заблуде! Ти си вечно Живи, а сви џини и људи су смртници!“