عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ عُمَرَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا:
أَنَّ تَلْبِيَةَ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَبَّيْكَ اللهُمَّ، لَبَّيْكَ، لَبَّيْكَ لَا شَرِيكَ لَكَ لَبَّيْكَ، إِنَّ الْحَمْدَ وَالنِّعْمَةَ لَكَ وَالْمُلْكَ لَا شَرِيكَ لَكَ» قَالَ: وَكَانَ عَبْدُ اللهِ بْنُ عُمَرَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا يَزِيدُ فِيهَا: لَبَّيْكَ لَبَّيْكَ، وَسَعْدَيْكَ، وَالْخَيْرُ بِيَدَيْكَ، لَبَّيْكَ وَالرَّغْبَاءُ إِلَيْكَ وَالْعَمَلُ.
المزيد
Абдуллах син Омеров, Аллах био задовољан обојицом, наводи:
„Телбија Божијег Посланика, саллалаху алејхи ве селлем, гласила је:
Леббејкaллахумме, леббејк - Одaзивам Ти се, Аллаху, одaзивам;
Леббејке ла шерике леке леббејке - Одaзивам Ти се. Ти немаш судруга. Одaзивам Ти се;
Иннел-хамде вен-ни’мете леке вел-мулк - Заиста, свака хвала и захвала, све благодати и власт припадају искључиво Теби;
Ла шерике леке - Ти немаш друга и сувласника.
Абдуллах ибн Омер је на његову телбију додао и ово:
Леббејке, леббејке ве са’дејке - oдaзивам Ти се, одазивам. и молим Те за радост и успех;
вел-хајру би једејке - свако добро је у Твојим рукама
вер-регбау илејке вел-амел - сва моја тражења и све моје молбе усмерене су искључиво Теби."
