عَن أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قَالَ:
سَأَلَ رَجُلٌ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللهِ، إِنَّا نَرْكَبُ البَحْرَ، وَنَحْمِلُ مَعَنَا القَلِيلَ مِنَ الْمَاءِ، فَإِنْ تَوَضَّأْنَا بِهِ عَطِشْنَا، أَفَنَتَوَضَّأُ مِنَ الْبَحْرِ؟ فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «هُوَ الطَّهُورُ مَاؤُهُ، الحِلُّ مَيْتَتُهُ».
المزيد
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је рекао:
„Неки човек је упитао Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: ‘О Аллахов Посланиче, ми пловимо морем и са собом понесемо малу количину воде. Уколико ту воду будемо користили за абдест, нећемо имати чиме да угасимо жеђ, па да ли да се абдестимо морском водом?’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одговори: ‘Она је чиста и чистећа, дозвољене су морске животиње које у мору угину.’“
