عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه:
أَنَّ رَجُلًا قَالَ: يَا رَسُولَ اللهِ إِنَّ لِي قَرَابَةً أَصِلُهُمْ وَيَقْطَعُونِي، وَأُحْسِنُ إِلَيْهِمْ وَيُسِيئُونَ إِلَيَّ، وَأَحْلُمُ عَنْهُمْ وَيَجْهَلُونَ عَلَيَّ، فَقَالَ: «لَئِنْ كُنْتَ كَمَا قُلْتَ، فَكَأَنَّمَا تُسِفُّهُمُ الْمَلَّ وَلَا يَزَالُ مَعَكَ مِنَ اللهِ ظَهِيرٌ عَلَيْهِمْ مَا دُمْتَ عَلَى ذَلِكَ».
المزيد
Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, се преноси да је рекао:
„Један човек је рекао: ‘Божији Посланиче, имам родбину са којом одржавам везу, али они ту везу прекидају. Ја се према њима лепо понашам, а они према мени лоше. Ја сам благ према њима, а они су груби према мени.’ На то је Божији посланик рекао: ‘Ако је тако као што кажеш, то је као да их храниш ужареним угљем. И док год тако будеш поступао, имаћеш непрестаног помагача од Узвишеног Аллаха против њих.’“
