عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قَالَ:
كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَسِيرُ فِي طَرِيقِ مَكَّةَ، فَمَرَّ عَلَى جَبَلٍ يُقَالُ لَهُ جُمْدَانُ، فَقَالَ: «سِيرُوا هَذَا جُمْدَانُ، سَبَقَ الْمُفَرِّدُونَ» قَالُوا: وَمَا الْمُفَرِّدُونَ يَا رَسُولَ اللهِ؟ قَالَ: «الذَّاكِرُونَ اللهَ كَثِيرًا وَالذَّاكِرَاتُ».

Од Ебу-Хурејре, Аллах њиме био задовољан, преноси се да је рекао:
„Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ходао је сокацима Меке, па је прошао поред брда званог Џумдан, те рекао: 'Идите, ово је Џумдан. Претекоше муферридуни.' ‘Ко су муферридуни’, упиташе га, а он рече: ‘То су мушкарци и жене који много Узвишеног Аллаха спомињу.’“

صحيح رواه مسلم صحيح مسلم - 2676

Коментар

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, кроз ову предају указује на положај оних који много Аллаха спомињу, јер они су се издвојили и претекли друге, постижући велике степене и положаје у џеннетским благодатима. Он их је упоредио са брдом Џумдан које се издвојило мимо осталих брда.

Користи хадиса

  1. Похвално је што више спомињати Аллаха, јер предност на ономе свету бива сходно мноштву добрих дела и искрености у ибадетима.
  2. Зикр (величање) Узвишеног Аллаха може бити или само речима, или само срцем или и речима и срцем, а то је највећи степен.
  3. У зикр се убрајају и они зикрови који су ограничени шеријатом, попут јутарњих и вечерњих зикрова или на крају обавезних намаза и сл.
  4. Рекао је Невеви: „Знај да вредност зикра није ограничена само на изговарање: Субханаллах, ла илахе иллаллах, елхамдулиллах, Аллаху екбер и сл., него се свако онај ко уради нешто у име Аллаха убраја у оне који Њега спомињу.“
  5. Спомињање Аллаха један је од највећих узрока устрајности на Аллаховом путу. Рекао је Узвишени Аллах: „О верници, када се с каквом четом сукобите, устрајни будите и непрестано Аллаха спомињите да бисте постигли што желите.“ (Ел-Енфал, 45.)
  6. Сличнoст између оних који спомињу Аллаха и планине Џумдан лежи у издвојености и повучености; планина Џумдан издвојена је од осталих планина, исто као што су они који се сећају Аллаха издвојени, јер онај ко се сећа Аллаха, његово срце и језик су потпуно посвећени спомињању свог Господара, чак и ако је окружен људима. Таква особа налази утеху у тренуцима самоће и осећа нелагоду у претераном дружењу с људима. Такође, успоредба може бити у томе да је спомињање Аллаха разлог за постојаност у вери, као што су планине разлог за стабилност земље. Или, може бити у томе да је предност у чињењу добра на овом и будућем свету, јер је онај који путује из Медине ка Меки, када дође до планине Џумдан, знао да је близу Меке, па је онај ко је стигао до те планине био испред других. Слично томе, онај који се често сећа Узвишеног Аллаха има предност над другима у мноштву свог спомињања Аллаха, а Аллах најбоље зна.

Преглед превода

57 Језик
EN English الإنجليزية
UR اردو الأوردية
ES Español الإسبانية
ID Indonesia الإندونيسية
UG ئۇيغۇرچە الأيغورية
BN বাংলা البنغالية
TR Türkçe التركية
RU Русский الروسية
BS Bosanski البوسنية
SI සිංහල السنهالية
HI हिन्दी الهندية
ZH 中文 الصينية
FA فارسی الفارسية
VI Tiếng Việt الفيتنامية
TL Tagalog تجالوج
KU Kurdî الكردية
HA Hausa الهوسا
PT Português البرتغالية
ML മലയാളം المليالم
TE తెలుగు التلغو
SW Kiswahili السواحيلية
TA தமிழ் التاميلية
MY မြန်မာ البورمية
TH ไทย التايلندية
DE Deutsch الألمانية
PS پښتو بشتو
AS অসমীয়া الأسامية
SQ Shqip الألبانية
SV Svenska السويدية
AM አማርኛ الأمهرية
NL Nederlands الهولندية
GU ગુજરાતી الغوجاراتية
KY Кыргызча القيرقيزية
NE नेपाली النيبالية
YO Yorùbá اليوروبا
LT Lietuvių الليتوانية
PRS دری الدرية
SO Soomaali الصومالية
TG тоҷикӣ الطاجيكية
RW Kinyarwanda الكينياروندا
RO Română الرومانية
HU Magyar المجرية
CS Čeština التشيكية
MOS Moore الموري
MG Malagasy المالاجاشية
OM Oromoo الأورومو
KN ಕನ್ನಡ الكانادا
WO Wolof الولوف
AZ Azərbaycan الأذربيجانية
UZ O‘zbek الأوزبكية
UK Українська الأوكرانية
KA ქართული الجورجية
MK Македонски المقدونية
KM ភាសាខ្មែរ الخميرية
PA ਪੰਜਾਬੀ البنجابية
MR मराठी الماراثية
KMR Kurmancî الكرمنجية